Kolumna Nade S.-Slike iz belog albuma

Šta kriju maske

Kako volim da kažem - bašta je božja puna svakakvog cveca (i cvećki) pa retko tu šta
oči i um mi iznenadi. Ima nas definitivno raznih, da ne kažem svakakvih. I nekako
smo se svikli čak pre na negativnosti, jer istina je, više ih je. Biti normalan
danas je nenormalno. Nešto što je neobično, nesvakidašnje.
A opet svi odreda u potraživanju ljubavi i pažnje, zabave i razonode, pa iste na
različlite načine tražimo. I od različitih ljudi. Svako neki svoj standard ima (ili
moguće i nema) i u potragu.

Srećem tako širok dijapazon ljudi po njihovim naravima, pogledima na svet,
ponašanju. Neki nemušti, vulgarni, dosadni, neki opet zanimljivi i inteligentni.
Al`malo nas je u gromadi i iz istog materijala klesano pa često naletim na ljude
čudnih, spetljanih naravi. Karaktera zamršenih, osobina protivurečnih. Ljude što
kažu i urade stvari jedne drugima obratne, a opet, to jesu ti ljudi i to šta govore
i čine njihov je odraz.

Neki zatvoreni i na distanci, jasno to pokazujući ili vešto skrivajući. Neki u tripu
klovnova ili veseljaka uvek za zabavu, šalu i provod spremni. Neki odsutni, skoro ko
lobotomirani i u sve-mi-ravno-do-daljnjeg, fazonu. Kako kažu - galerija likova. A
opet, tako ponekad na momente iza maske nehajnosti ili ravnodušnosti nazrete dušu. I
tako nekada ispostavi se haj-nehaj muškarac koji u cilju - može li se šta neobavezno
smuvati i dao bog privesti, pri tom se sočno odražava i izražava, bleji po vokaciji
i ludira se - ima više duše i osećaja no što bi sam želeo da prizna. I koliko i sam
može da podnese lagodno. Kažu nisu ovo vremena za to. Iz usta tih muškaraca, uvek na
zezanje i za strava provod spremnih, izlete neke rečenice koje se ne mogu odglumiti
i iscenirati i skontam koliko srce tu kuca.

A opet stretnete neke umne i rečite ljude, otvorene i u razumevanju za ono šta im
govorite. Zanimljive i intrigantne, od integriteta i stava, širokih shvatanja i
dalekometnih vidika. Dovoljno ozbiljne, jasnih i realnih stavova o životu, bez
potrebe za glumom i maskama, ali opet bez mentalne krutosti i sa smislom za humor.
Pomislite napokon neko dostojan vaše energije i vremena ali onda ponekad na momenat
izbije iz njih ono šta im jeste glavna odlika naravi. Samodovoljnost. U sebe
sigurni, i uvereni u ideju sopstvene nepogrešivosti, i kad sami znaju da nisu u
pravu svoje teraju jer se i nebitan promašaj i sitna greška nikada ne priznaje.
Emotivno hladni i arogantni u ideji lične moći. I skontate u svoj toj pameti nema
duše. Samo prazan ego. I sujeta.

I nekad kad čujem - sjajan tip ili budala nezrela - nasmešim se i kažem - možda, dok
se ne dokaže suprotno. Treba umeti gledati ...