Kolumna Nade S.-Slike iz belog albuma

Diktat lepote ili ...

Pokreće se na mnogim mestima u poslednje vreme sve češće i cešće pitanje diktata
lepote. U zavisnosti od prilaza priči i toj sad već ozbiljnoj problematici i
različiti komentari. Doduše, na celu stvar može da se gleda iz više uglova, pa hajde
da i sama dam mali doprinos tematici.

Sam koncept lepote, posebno ženske, vrlo je neodređen. Otuda je i dijapazon onoga
što drugi pol doživljava kao lepo i oku prijatno vrlo širok. E tu dolazim do bitne
stavke. Govorim o muškom viđenju ženske lepote jer ono ume da bude bitno drugačije
od toga šta žena na drugoj ženi doživljava kao lepo. Dakle, lepota dovoljno često
jeste stvar vrlo ličnog ukusa muškarca koji po nekim svojim unutrašnjim merilima
procenjuje žene na određen način. No, neka opšta mesta svakako postoje, kao što
postoje žene za koje samo zlobnici mogu reći da su bilo šta do lepe i atraktivne.
Naravno, većina nas smrtnica tom pijedestalu lepote teško može da priđe i besmisleno
je opterećivati se i idejom o tome.
E sad, sve se mi žene u toj težnji da se dopadnemo suprotnom polu (i nemojmo se
lagati da se doterujemo i sređujemo samo zato da bi smo se dopale sebi ili nadigrale
ostatak ženske konkurencije jer to ipak nije istina) imamo neku svoju viziju i ideju
šta konkretno treba da uradimo i kako da izgledamo da bi smo se pokazale u najboljem
svetlu. Da bi istakle ono lepo a prikrile ono manje lepo, bilo to u smislu stila
oblačenja, frizure, šminkanja ... Doduše, to u dobrom delu zavisi i od toga kako
prođosmo s genetikom ali i s nekim drugim životnim okolnostima i sklonostima. Neke
se žene tako osmehuju dok se krišom ogledaju u izlozima radnji ponosno isprsene na
visokim potpeticama, skockane i sređene od glave do pete. Neke se pak polupogrbljene
i u šljampavim i čudnim odevnim kombinacijama skrivaju od sopstvenog odraza. Tu se
razmišljanja kreću u dijapazonu od potpune, ali prečesto i preterane, posvećenosti
da to što jesmo i kako izgledamo predstavimo kao još lepše, do potiranja važnosti
izgleda i njegovog potpunog zanemarivanja. Neke u ideji - biti uvek savršena a neke
opet pomirene da ih onaj gore dok je lepotu delio uopšte nije imao u vidu i bez
želje za bilo kakvim trudom i unapred smišljenim obrazloženjem - čemu sve to, šta
god uradila nikada neću biti dovoljno lepa i privlačna.

U pokušavanjima da se od tog diktata vizuelnog pobegne, ili bar da se on
koliko-toliko svede u prihvatljive okvire, često se govori o značaju unutrašnje
lepote žene i šarmu kao nečemu mnogo bitnijem od samog, nazovimo to, pakovanja. O
onom NEŠTO što iz žene treba da zrači. O njenom zadovoljstvu i ispunjenosti
kompletne ličnosti. Priča se takođe mnogo o apsurdu same forme, često solidno
dorađene i obrađene plastično hirurški. Ponekad mi se skoro čini da se vodi mali rat
između onih koji zastupaju tezu da se mora živeti u skladu s vremenom i onim što ono
nameće i da je odbijanje istog kako garant neuspeha ali i vrsta lenjosti i alibi da
se ne radi na sebi. S druge strane su oni koji su za to da je nužno oštro se
pobuniti protiv skoro ultimativne standardizacije i brendizacije izgleda i tih
agresivnih modnih imperativa. Rešenje je kao i obično negde između ali i to je davno
znana činjenica. Najveći trik cele priče je kako tu sredinu u realnom životu
pronaći. Ne postati rob u nastojanjima da se modni trendovi, koji se velikom brzinom
smenjuju, pošto-poto prate ali opet i ispoštovati neka osnovna kretanja.
Htele mi to ili ne, moramo živeti u sadašnjosti i a priori odbijanje prihvatanja
svega što nam se ne dopada, ili cenimo da je pogrešno, nam neće doneti ništa posebno
pozitivno. To dakako ne znači, i ne sme da znači, kapitulaciju ili odricanje od
svojih ideja i principa već je, u stvari, izazov kako se prilagoditi. I to do
granice koliko je to nužno i čime sebi olakšavamo život ali i ostajemo dovoljno
svoji i na taj način autentični. I tada pomireni i usklađeni s realnošću trenutka u
kom živimo ali ipak dovoljno svoji najpre pokazujemo unutrašnju lepotu i šarm. Ni
kao štancane prazne lutke ko sišle iz izloga ali ni gorke i očajne paćenice ili
bučne i drčne bundžije u stalnom gardu u odnosu na ceo svet.

**

Setim se nastavnice geografije kako davno reče - deco, ima žena koje nose bundu a i
onih koje bunda nosi. Trudite se da ne budete ovo drugo.
A nije fraza, ponekad i skromno ali s ukusom i ličnim pečatom obučene, neupadljivo
ali opet dovoljno izražajno našminkane možete biti primećene i što da ne, izmamiti
osmeh i pažnju muškarca. A ono što će vas tada izdvojiti je unutrašnji sklad i stav
koji imate. Onaj koji će pokazati da ste zadovoljni onim što jeste i sigurni u sebe
i bez gomile najnovijih modnih i ostalih pomagala. Jer taj stav i taj šarm neće vam
po automatizmu doneti ni brdo para ni firmirana garderoba, ni savršena šminka. Ali
se isto tako nećemo lagati da ćete sasvim nehajno ili prošlovekovno odevene biti
posebno primećene.
A ako se muškarac kojeg bi pored sebe poželele razočara zato što nemate sređene
nokte s cirkončićima zapitajte se da li vam je takav baš nužan u životu. I da li bi
bio uz vas kada vam je loše i teško ako toliko pridaje na par, doduše lepo
iscrtanih, centimetara kvadratnih plastike. Ali se ipak nemojte zanosti time da će
oguljeni crveni lak do pola noktiju biti prizor vredan divljenja.
I za kraj - da, svi mi živimo za sebe, za svoje snove i ostvarenje nekih želja. Ali
priznaćete, ljubav za žene jeste jedan od najvećih ako ne i najveći san. I sve mi
sanjamo, svesno ili ne, princa ili bar dobru kopiju i njegovu ljubav i prihvatanje.
Možda nije nužno da sve budemo nalik Anđelini i sređene po poslednjoj modi s
najnovijim modelom trendi tašnice i cipela, ali pokažimo najbolje od sebe s merom i
ukusom.