Kolumna Nade S.-Slike iz belog albuma

Magija kupovine

Pomalo zbog slutećeg proleća, moguće nadolazeće osmomartovske groznice, ko i svako
žensko, muški bi rekli, mame me izlozi. Rasprodaje ili nove kolekcije, tek nema na
kugli zemaljskoj osobe pola ženskog s dovoljno krpica i prateće opreme, rekli bi
muški, opet. Ali većina njih teško da mogu da razumeju suštinu magije kupovine. I to
da je za nas žene odeća mnogo, mnogo više od - biti obučen. Odelo i njegova kupovina
je filozofija po mnogo čemu i ima višestruko značenje. Za mnoge je način da pokažu
imanje autentišnog i prepoznatljivog stila. Za neke da prate modne trendove i
dešavanja. Kako o ukusima ne vredi raspravljati tako ne vredi ulaziti ni u raspravu
koliki je procenat onih koji u svojoj nameri da se pokažu kao dame od ukusa i uspeju
a koliko njih ode u drugu krajnost i pokažu suprotno ali moguće šalju neku drugu
poruku, onu o imanju para. Za mnoge žene je specifično birana garderoba način da
skriju ono što žele ili misle da treba da bude skriveno, a opet nasuprot njima za
mnoge je ona način da istaknu ono što žele ili misle da treba da bude istaknuto.

No za većinu žena kupovina je poput terapije blagotvorna. Trenuci sreće iz razloga
raznoraznih. Zbog nove odevne kombinacije koju će obući prvom prilikom, zbog pažnje
i očekivanog divljenja koje će izazvati i pitanja koja će uslediti, zbog osećaja
sigurnosti koju izaziva pogled na pun orman garderobe... Za  mnoge način da bar na
neko vreme pobegnu od sumornog sivila svojih života i problema u iliziju dešavanja i
promene koju kupovina daje. 

A kupujemo svaka po diktatu i u skladu sa svojom naravi, pogledom na modu, idejom
šta želimo i, logično, limitom kreditne nam kartice. Neke lako i mnogo, neke teško i
malo, ali kupujemo redovno. Ponekad pažljivo birajući upravo ono što nam treba za
neku konkretnu prigodu, ponekad sasvim neplanirano da oraspoložimo sebe u nekom danu
punom oćaja. Nekada u napadu impulsa iracionalnog spiskamo silne pare na stvari koje
teško da će doživeti više od jednog pranja, ako dožive i premijeru van kabine za
probu. Nekada se pak natežemo i premišljamo nadugo merkajući i procenjujući jeftinu
majicu kao da je zlata vredna. Desi se opet svakoj od nas bar koji put u životu (ne
prečesto nadam se) da ugledamo neke cipele ili tašnu, ili šta god već, i rodi se
ljubav na prvi pogled i svest o tome da ih prosto moramo imati. A moguće koji mesec
ili nedelju kasnije posmatramo ih čudeći se šta smo to uopšte u njima videli, na
kojim smo opijatima bili i u kom psiho stanju da smo na te tako ružne, grozne čak,
stvari pare bacili. Ponekad kupimo neku bluzu, onako bez veze, ajde neka se ima, a
ispostavi se da bi je klonirali, baš takvu u svim bojama duginog spektra jer nam
idealno stoji i još se idealnije uklapa u sliku onoga kako želimo da izgledamo.

I tako od malih nogu skoro, promišljeno i planski, slučajno i impulsivno kupujemo
krpice. A mode dolaze i odlaze. I tako u krug. Uvek u nadanju osmehu zadovoljstva
dok se u ogledalu ogledamo. I u iščekivanju osmeha odobravanja ili pogleda
zadivljenosti dragih nam bića.

**

A o tim ushićenim sanjanim pogledima muškaraca koje volimo, ili nam se tako čini, i
večitoj raspravi i dilemi da li se za njih doterujemo i lickamo ili to zarad sebe i
ličnog samopouzdanja činimo nekom drugom prilikom.