Kolumna Nade S.-Slike iz belog albuma

Kako im nije hladno?

Iskreno, nisam neki ljubitelj zime. U stvari, još iskrenije, uopšte ne volim zimu.
Simpatična mi je samo ona idila s novogodišnjih razglednica. Znate već, napolju veje
sneg a u kaminu gori vatrica. Tako bi još i moglo da prode ali, ne lezi vraže,
nikako mi ne uspeva kombinacija da je preživim neizlazeći napolje. Da je ko neki
meda prezimim u polusnu svog ugrejanog stana. Hladnoća mi je definitivno "omiljeno"
kilmatsko-atmosfersko stanje, ili već kako god je definisali. Ali još pride u
kombinaciji sa snegom ili kišom, ma grozno. Ali, ipak kao vrhunac "užitka" recimo
ledena kiša praćena "umilnom" košavom. Ma milina.
I tako, kako se hladnoće približavaju, kalednarski ili nas realno zadese, živim u
iščekivanju proleća. I priznajem, redovno kukam. Naravski, iz stana izlazim samo pod
moranje i pod punom ratnom opremom. I to ne preventivno u strahu od virusa, prehlade
i sl. pratećih efekata obožavanog mi godišnjeg doba već što mi nikada nije dovoljno
toplo. No ipak izbegavam egzibicije u stilu jedva se krećem zbog količine garderobe
na sebi. Nije previše pametno ni u truntanju preterivati, baš s pingvinima u društvu
ne živimo.
Elem, solidno ušuskana po sili moranja uputim se među ljude. A oni, većina u žurbi,
logično minus ne mami na duge lagane šetnje, mahom i sami dobro opremljeni. Može se
tu svašta videti, svakakvih odevenih kombinacija. Sad realno, kolorit i nije neki i
solidno je u skladu sivila oko nas ali, moram da priznam, ima tu i zanimljivih
modnih rešenja i interesantnih i maštovitih detalja, oku vrlo upečatljivih. No
fascinaciji mojoj, praćenoj telesnom reakcijom, nema kraja kada ugledam, mlade
devojke mahom, kako hode ulicom u kratkim poluzašniranim jaknicama otkrivenog vrata,
da ne kažem poprsja, a kako li malo jače zamahnu rukom sevne tu i go stomak. Iz
momenta me prođe jeza i temperatura opadne za koji stepen.
Kontam ja sve to, nagone i porive mladosti i želje da se bude primećen i zapažen
uvek i svakom prilikom. Razumem da se zarad tog cilja mnogo šta može istrpeti.
Kontam i sve te trend i ostale imperative, ali neke mere bi ipak trebale da postoje.
Da, istina jeste da mladost najčešće lako nosi sve, telo je jako i zdravo, računi se
obično kasnije plaćaju. I da, ovo jeste vreme vizuelnog, diktata lepote i
izloženosti tela ali bojim se da se u svemu tome ipak otišlo pomalo u apsurd.
No, kažu za mnogo šta, u demokratskom i maniru slobode izbora, šta je čoveku po
volji i ukusu tako i čini. Ok dakle, stvar izbora i lične procene.
Ali stvarno, pitam se, kako im nije hladno?