Kolumna Nade S.-Slike iz belog albuma

Sparivanje sa preporukom-2

Ili u podnaslovu: Provodadžisanje - scenario drugi.

Elem, kako samo apsolvirali, u osnovnim crtama, scenario prvi i najgrđi, dolazimo do
onog drugog, dakako, bitno drugačijeg i mnogo boljeg. Jer, sve je bolje od sat, ne
do bog dva, u društvu fizički vam potpuno odbojnog ili po naravi nesnosnog muškarca.

Dakle, ako vas ta "neviđena sreća i zadovoljstvo" zaobiđu, pa ne povučete traumu i
po modelu - da se niste usudili, potom odbijete svaku pomen a kamoli realizaciju
upoznavanja s preporučenim savršenim dasom, (može vala i odistinski takav da bude
ali mala je šansa da se jednom namagarčeni možete ponovo ubediti da se u taj
poduhvat ponovo date) najpre ćete se naći kao akterka u scenariju drugom. On je ipak
najuobičajeniji.

Po već pominjanoj razrađenoj recepturi zabave, sedeljke ili pak sastanka jedan na
jedan susretnete se, naravski, skockane i doterane, s muškarcem koji je na prvi
pogled ok. Pristojan dečko, najčešće sasvim običnog, često i vrlo neupadljivog
izgleda. Ništa u vezi njega nije posebno upečatljivo i na prvi utisak zanimljivo i
intrigantno. (Realnost jeste da je teško da ćete se susresti s nekim zanosnim
lepotanom manekenskog stasa jer, istine radi, takvima pažnje žena ne manjka, o ne.
Pre je imaju u višku). Provešćete par sati u priči s muškarcem iz kategorije onih
koji vas ostavljaju prilično ravnodušnim, na prvu loptu svakako, onih koji se ničim
ne izdvajaju. Ni fizičkim izgledom, ni stilom oblačenja, ni nekim specifičnim a
određujućim stavom. Od onih mirnih, ponekad povučenih a ponekad rezervisanih i
uzdržanih mladića.

Blic impresije, dakle, vrlo neodređene, neutralne ali ipak nisu odbijajuće. Za
početak je to ok. A sama komunikacija obično kreće polako i pomalo nategnuto jer se
ni jedna strana ne usuđuje da priča previše ili pak bude iole agresivnija u pristupu
u strahu da ne poplaši i odbije drugu. No, kako ispipavanje terena odmiče, obično
propraceno nekom opstom pricom na benigne teme, gde nema omasaja ma sta rekli,
dijapazon tema se lagano širi a time i ono što saznajete o njemu. Pažljivo slušate
sve što govori i pokušavate da razdvojite šta je od onoga što kaže zaista istina a
šta skoro obavezno preuveličavanje tako uobičajeno za ostavljanje pozitivnog utiska
pri upoznavanju. U slučaju da niste previše opterećene svojom samoćom i idejom
nalaženja dečka po kratkom postupku, tj. ako niste stigle do stanja očaja zbog
solidnog staža soliranja, što vas za mnogo šta što on govori i kakve neverbalne
signale šalje može ostaviti i slepom i gluvom, posmatraćete ga pomno, a ne samo
slušati. Znamo to svi, ljudi ionako mnogo šta u vezi sebe ulepšaju i nakite ali još
vise toga sakriju i umanje, ali telo zato ne laze. Posmatracete te ga kako
gestikulira, smeje se, kako se ponaša dok jede, kako vas gleda. Sve to će vaš mozak
nepogrešivo beležiti, dok mu se zadubljene u njegovu priču smešite. Sasvim je drugo
pitanje kako ćete te informacije tumačiti, i da li ćete ih, i kroz koje filtere
provlačiti, one roze ili sivo obojene. Što je, naravno, određeno vašim opštim
pogledom na život. Onim pesimističnim ili naivno optimističnim.

Po scenariju drugom sparivanja s preporukom, kako se bliži kraj vaše komunikacije
zbunjenost raste jer se lomite između oprečnih misli i zaključaka o Njemu. Deo vas
bi ga otpisao lako i bez mnogo promisli, onaj deo koji želi leptiriće u stomaku i da
vam srce zaigra, a deo vas ga i dalje smatra ozbiljnim kakndidatom za adekvatnog,
onaj koji čvrsto stoji na zemlji i razmišlja racionalno. Neodlučne i neodređene ste
jer ono što ste videle i saznale nije određujuće ni u kojem pravcu. Ni u smislu
rešenosti da taj prvi susret bude i zadnji ali ni da komunikaciju nastavite. To samo
po sebi i nije tako tragično jer se od vas i onako ne očekuje da se odmah izjasnite.
Upoznavanje je samo korak prvi, doduše najvažniji. Rastajete se uz ono obavezno -
čujemo se, a da moguće još dugo nećete biti sigurne da li to zaista i zelite. Naime,
počinje najteži deo priče. Odluka - šta dalje. Vagate između različitih utisaka i
projektovanih ideja o njemu. Eh, lepo bi, i tako lako, bilo da ste ostale zasenjene,
da je proradila hemija, da su sevnule varnice. Ali to se nije desilo, provele ste
veče s običnim muškarcem, svesne dobrim delom i njegovih vrlina ali i mana. (E, one
sve zakuvaju). Ono što ste videle i čule vam se i sviđa i ne sviđa. Strastveni deo
vas bi želeo da su proradili senzori, da vas je nečim pobudio i rado bi ste ga
otpisali kao nepodobnog ali razumski deo vas govori da ne mora uvek da ide tako. Da
je ponekad bolje da sve krene mirno i da se ne mogu svi muškarci pokazati onakvim
kakvi zaista jesu u par sati te uvodne priče. Da se ponekad mnogo šta zanimljivo
krije u vezi tih neupadljivih tipova. 

Premišljate se tako često skoro nesposobne da donesete odluku. Analizirate utiske,
prisećate se svega izrečenog. Vrtite film u glavi u nedogled pokušavajući da rešite
šta da uradite. Smenjuju se misli određene strahom da moguće propuštate dobru
priliku s onim da se na silu ne mogu probuditi emocije, da vi ipak zaslužujete
boljeg. A odluka obično biva određena karakterom kakav vam je od gena i vaspitanja
dat. Ili onim pominjanim filterima kroz koje ste videle njega ali i kako gledate
same sebe.

A ponekad u nemogućnosti da se pokrenete potpuno blokirane gomilom sluđujucih misli
prebacujete defetisticki, ili pak nehajno, odluku na njega. Ako on sam nazove, ok
je, idemo dalje, ako ne - već u skladu s pominjanim manirima, rećićete sebi - tako
je i trebalo da bude, nije on za mene ili, baš mi se ništa u životu ne da.
Istine radi, sve mi sanjamo, svesno ili ne, neke susrete za pamćenje ali život mnogo
češće jesu ovi drugi. Obični, gde je odluka na nama, sa svom odgovornošću te odluke.
Pa kako bude. A ako je za utehu, u životu nema garancija ali je zato svaki taj
običan susret, svako iskustvo, deo našeg sazrevanja i korak dalje u upoznavanju
sebe. A to nikada nije promašaj.