Kolumna Nade S.-Slike iz belog albuma

Sparivanje sa preporukom

Ili, u podnaslovu: Provodadžisanje - scenario prvi.

Ustanovismo u pređašnjem pisanju da status soliranja nije omiljen u žena. I rado bi
ga se oslobodile. Al' znate, nisu ovo baš neka vremena za ljubav i romantiku. Em što su svi
nekako užurbani i stalno zauzeti, slabi sa slobodnim vremenom i opterećeni koječime
i još, u proseku, loše s finansijama stojimo, em je i poprilično opasno i nesigurno
ovo novo savremeno doba. Svi pomalo s gardom i rezervom jedni na druge gledamo.
Svašta se dešava i opreznost nije na odmet. E tu se sparivanje s preporukom, da se
moderno izrazim, savršeno uklapa. Nije da smo za tim lude ali o dotičnom
preporučenom dobijemo ipak ponešto informacija, neko ga zna i to nas oslobodi straha
da se zalećemo u potpuno nepoznat teren. A posebno nam lepo ta ideja padne ako sami
loše stojimo s prilikama i mogućnostima da nam potencijani pravi defiluju kroz život
u paradnom hodu.
Najbolji i nekako najelegantniji nacin da Njega, nečijeg druga, kolegu, brata i sl.
upoznate je da to bude na nekoj proslavi gde se pojavljuje dosta ljudi. U goroj i
tenziono izazovnijoj varijanti je to sedeljka za par ljudi gde ste vas dvoje jedini
raspareni a svi ostali znaju šta je plan okupljanja. Kao slična varijanta je razmena
telefona, potom malo sms i priče preko žice posle koje usledi upoznavanje uživo.
Naravski, predhodi mu nešto nalik referenci dotičnog. Dakle, kad vam prijateljica,
koleginica, poznanica, rođaka ili već ko, nekog svog, za vas pravog, predlaže to
obično ide uz birane reči hvale gde se akcent stavlja na vrline a jedino što kao
vrsta izrečenog minusa može da dođe u obzir je to kako on izgleda. Opisi se tu kreću
u opsegu - nije neki lepotan ali je simpatičan i jako šarmantan, ili pak - znaš on
izgleda prosečno, malo je buckast ali je baš fini dečko.
I tako, u silnoj želji da vam se nešto napokon desi, da nekog napokon upoznate, dođe
i taj dan određen za spoj. Provedete sate spremajući se, isprobate nebrojene odevne
kombinacije, našminkate se i doterate i pojavite u zakazano vreme na zakazanom
mestu. Ma bre ko okršaj kod "Ok korala". Naravno, iako svesni da je velika šansa da
sve to uopšte ne uspe na toj opciji u razmišljanjima ne želite da se zadržavate.
Radije se bacite na sanjarenja - on je pravi.

A šta može da biva. Elem, pominjani scenario prvi, podvarijanta prva.

Pojavi se pred vama nahvaljeni, a ono, umesto simpatičnog buce ukaže se muškarac s
vrlo ozbiljnim viškom kilograma koji je sve samo ne simpatičan i mio. Ostanete,
blago rečeno, šokirani i pitate se, šta to bi. U ostatku, pokušavajući da svoj šok
prikrijete, molite se bogu da je bar zanimljiv i zabavan pa da veče ne bude
komplatan fijasko. Pri tome vam kroz glavu prolaze pitanja tipa - a gde to i po
kojoj definiciji se njegov izgled može opisati onako kako je vama opisan. Da ne bude
zabune, isti šok vam sledi uvek kada vas srdačno preporučeni simpatični dečko šokira
svojim, ajde da to tako kažemo, specifičnim, a nimalo privlacnim izgledom, koji malo
veze s opisom pre upoznavanja ima a koji je takav da vas nedvosmisleno odbija.
Logično, osećate se odmah kao poliveni ledenom vodom, a potom, ako ne padnete u
zamku samosažaljenja, iako možete početi da sažaljevate njega i osećate mučninu zbog
cele te glupe i svakako nategnute situacije. Silite sebe da budete ljubazni i
slušate to što vam govori, da održite neku konverzaciju iako jedino što želite je da
što pre zbrišete u nepoznatom pravcu.

Kao podvarijanta dva scenarija prvog, kada dotični izgleda ok ili vam bar nije
odbojan, s vrstom iščekivanja ulazite u komunikaciju s njim. Tu se naravno kao
najsigurnije teme i pitanja prvo nameću ona vezana za posao i to čime se oboje
bavite. Pitate ga dakle nešto nalik tome gde radi a ono što usledi je minimum
polusatni monolog o poslu kojim se bavi i firmi u kojoj radi gde potpitanja nisu
nužna jer neće biti vremena da ih uputite. Dakle, bata razveze svoju pesmicu do
detalja vas obaveštavajući i edukujući o lepotama omiljenog mu posla i zanimanja,
dok vi posle desetak minuta ostajeta da blejite u njega jer ne uspevate da pratite
nepoznato vam gradivo, potom usledi faza kada vam se prizeva dok isključeno klimate
glavom da bi vrhunac zabave bio zaokružen fazom "menjam boje lica po spektru". Kada se
monodrama završi a on sav srećan i ozaren što je dočekao svoj trenutak i tako se
lepo s vama ispričao iščekuje željno novo pitanje koje se vi ne usuđujete da
izustite u panici da ne usledi nova drama. To već ne bi ste preživeli. Nego smišljate
kako da se zavesa spusti i (po glavnom motivu scenarija prvog) što pre zbrišete u
nepoznatom pravcu i zatrete sve tragove. Razumete vi potrebu ljudi da podele sa
drugima ono što ih interesuje, neke svoje ideje, da pričaju o onome što vole ali
komunikacija ne podrazumeva ono - ja pričam ti ćutiš. Ali ni to nije najgore.
Problem je najveci šta se takvim ponašanjem zapravo govori. A to je  - malo me šta
osim mog života zanima. Takvog sasvim sigurno ni vi nećete zanimati, on je svere
interesovanja davno zaokružio i ljubav i emocije tu ne spadaju. A takav vam ne
treba. O ne, definitivno ne treba.

Kao podvarijanta tri scenarija prvog pred vama se ukaže zanimljiv dasa koji priča
lako i o mnogo čemu. Pokazuje zavidno znanje i opštu kulturu, elokventan je i
samouveren dok u jednom trenutku na shvatite da vam se samozadovoljno smeši neko ko je
sasvim siguran u to da sve zna i u sve se razume. Neko ko lakonski sudi i presuđuje
i ima konačno mišljenje na svaku temu koje se dotaknete. Od politike i ekonomije do
sistema obrazovanja i roditeljstva ( jes' da decu nema ali to i nije nužno da bi se
bio ekspert na temu) filma i najnovijeg trenda u oblačenju. Logično, vaš osmeh s
početka priče polako počinje da se kiseli da bi ste kako se komunikacija bliži kraju
dobili impuls da zaurlate - Umukni više idiote nabeđeni!!! O emotivnosti takvih nije
nužno trošiti reči. Profi pametnjakovići i sudije, joj, ni takav vam ne treba.
Kao podvarijanta četiri scenarija prvog (hajde da se na toj cifri zadržimo) preko
puta vas sedi muškarac koji kada se komunikacija učila nije bio u školi. Hehehe.
Jedan od onih koji nikada nisu uspeli da skontaju šta to zapravo znači razgovarati.
Ili bolje, čemu to uopšte služi. Posle serije odgovora tipa - da, ne možda, i par
prostih rečenica s konkretnim odgovorom - radim tamo, završio sam to, živim u... ,
ne do bog prostoproširenih i složenih, od njih sigurno jezik odmah otpada, počnete
da se preznojavate. Inače, da vas on nešto priupita, sačuvaj i sakloni, što bi to
radio. Posle prve zbunjenosti i misli u stilu, mora da je stidljiv i povučen ubrzo
skontate da nije u tom grmu zec već je problem druge vrste. Pitite se potom još neko
vreme iskušavajući sebe u pokušavanju da ga zainteresujete i naterate da kaže par
rečenica u cugu ili on sam nešto pita ali avaj. To se ne dešava. Onda opet kao lajt
motiv scenarija prvog imate želju da zbrišete u nepoznatom pravcu, ili da se zemlja
otvori i proguta vas i spase daljih muka.

Elem, da apsolviramo, posle ovakvih šok sparivanja s preporukom osećate se kao
kompletan kreten. Jadnica i očajnica, pri tom, ne znajući koga pre da nagrdite. Sebe
što ste na sve to uopšte i pristali, što ste nesposobni da sami sebi partnera nađete
pa se hvatate za slamke spasa koje vam ponude. Ili da ucmekate one koji vam te
nazovi super prilike uvališe da vam upropaste dan ali vrlo moguće i koju nedelju i
mesec života. Zapitate se čime ste zaslužili, te laži jer se dotični, ma iz kojih ga
uglova gledali, ne može podvesti pod simpatični, šarmantni, zanimljivi i vama
primeren potencijalni partner. Zapitate se, zar je moguće da vas tako malo poznaju,
tako malo cene, tako malo vrednuju kad misle da ćete s takvim naći bilo kakav
jezik. Ili je sve to priča u stilu - ma daj da probamo, šta ima veze.
Ali ako je za bilo kakvu utehu posle takvih iskustava i razočaranja, samoća vam i ne
izgleda tako loše i shvatite da soliranje nije najgora stvar. Sem
toga, to ružno iskustvo ima svoju pouku i van priče o provodadžisanju i vrsta je
samopresipitivanja koja i nisu tako loša, povremeno bar.
I za kraj, bez panike, ne bih da vas dam u bedak, ovo je samo scenario prvi, najgrđi
doduše, ali ima ih još, i to sasvim drugačijih, no o njima sledećom prilikom.

Nada.S za www.svezazene.com