Kolumna Nade S.-Slike iz belog albuma

Princ na belom konju

Dal' zbog bajki ili iz nekog drugog razloga ali uđoše odavno prinčevi na belom konju
u modu. Ili bar u snove. I tako, u proseku oko 100% žena čeka da se isti pojavi,
hehe. Čeka i čeka i čeka i načeka se. A on se obično ne pojavi. Taj snivani savršeni
muškarac s telom i likom zanosnog dase, briljantnog uma, neodoljivog šarma i tanane
duše, ostane večita žudnja dok nam kroz život prolaze njegove bolje ili loše kopije.
Neki obični muškarci. Oni za koje se prečesto ispostavi i lako i brzo da nas ne
razumeju, da nas ne podržavaju, koji nas kinje i muče na svakakve načine, koji su
tvrdoglavi i neemotivni, koji misle samo o sebi, seksu i fudbalu, koji nas tretiraju
kao služavke ili praznoglave lutke za pokazivanje...Mogla bih ovako do sutra sa
spiskom pokuda na muški rod. A čuju se svakodnevno na sve strane, od klinki koje su
tek zakoračile u svet odrastanja i ljubavi, do žena na zalasku života. Kukanja i
jadikovke, često začinjeni komentarima u čiju maštovitost, ali i banalnost, ne treba
sumnjati. Kritike s pravom ili ne, ali muškarci ženama navek jesu i biće neiscrpna
tema. I otuda, stalna promišljanja i analize. Zašto se ponašaju prema nama tako kako
se ponašaju, zašto ne razumeju nama tako jednostavne stvari, zašto su tako
nepromenljivi i kruti ponekad, neosetljivi na naše potrebe. Zašto ćute onda kada nam
je nužno da govore, zašto pametuju i sole onda kada želimo da ćute i podrže nas.
Hiljade pitanja a ozbiljan manjak odgovora.
Ali svejedno, uprkos realno tako malo zaista srećnih i ljubavlju ispunjenih ljudi,
uprkos groznoj statistici o bračnoj trajnosti, psiholoških studija o iluzornosti
nerelanih ljubavnih očekivanja, žene i dalje uporno čekaju princa. Doduše, u
savremenoj bajci konja i plašt savršeno zamene dobra kola i par zvučnih platnih
kartica. San o zgodnom, moćnom i jakom, a opet emotivnom muškarcu, opstaje. I ne
samo da opstaje već je moguće aktuelniji nego ikada, jer je u ova nesigurna i teška
vremena ženama skoro nužna ideja o tome da ih negde čeka neko poseban. Neko ko će im
pružiti nesebičnu i konačnu ljubav, razumevanje i sigurnost. Neko ko će njihove
živote učiniti potpunim i smislenim. Taj san o idealnom muškarcu, ta maštarija
emotivnog i materijalnog razrešenja, čini, često siv i tmuran, svakodnevi život
podnošljivijim. On dobija smisao nade, očekivanja i iščekivanja.
Medutim, taj san je ne samo nerealan već ponekad i opasan. Ali ne zbog same ideje o
drugoj polovini baš po našoj meri i ukusu već zbog predavanja ključa naše sreće (i
života) drugome u ruke. A on je uvek, ali baš uvek, samo u našim rukama. Svoj život
sami ispunjavamo i osmišljavamo. I niko nas bolje od nas samih ne vidi i ne razume.
Niti će ikada. Ideja princa je često način bežanja od sebe u san o beskrajnoj
ljubavi koji je tako zavodljiv i zanosan. Zapravo, sve sasvim suprotno od onog što
su realna razmišljanja o tome kakvi zaista jesmo i šta je to što želimo od sebe,
života i drugih ljudi. Koji su naši realni ciljevi, snovi i želje. I koliko smo za
njih spremni i sposobni da se borimo. Mašta kao beg od preispitivanja koja su često
teška i mučna, ali bez kojih ne možemo zaista razumeti sebe ni to čemu težimo. I kao
žene ali i kao ljudi. Jer bežeći od suočavanja s tim da imamo i vrline i mane, da
krojimo svoj život izborima i potezima koje pravimo, ili odbijamo da ih napravimo,
mi bežimo od ljubavi. Bežimo od ljubavi prema sebi. Vrtimo se u nekim začaranim
krugovima, puni čudnih nemira ili besa, okrivljavajući često druge ili okolnosti za
naše neuspehe i poraze. Očekujuci od njih da pogode šta želimo, da razumeju i ono
što sami ne razumemo. Da razreše te naše unutrašnje tenzije, da osvetle naše
skrivene želje. Dajemo muškarcu i nekoj apstraktnoj ideji ljubavi moć, ali i
ultimatum, da izleče naše živote konačno i da svemu daju smisao i svrhu.
A tako ne biva jer tako i ne može biti.
Prvo morate razumeti i voleti sebe da bi ste umeli da volite i razumete druge. Da bi
ste umeli da prepoznate šta je to što želite od sebe i muškarca i definišete svoju
sliku ljubavi, onu po meri vaše duše i razuma. Da ne biste u toj magli nerelanih
očekivanja i slepi za druge pali u zamku opijenosti prividom pa da od princa na
belom konju u prvoj epizodi romanse u drugoj i trećoj ostane samo magarac. I vi u
epilogu namagarčeni ali i povređeni i grdno razočarani.
Ne, ženama ne treba muškarac kao spasilac kome će se pasivno predati očekujući
nekakvu bezuslovnu ljubav koja će svakoj boljki i problemu naći lek i biti odgovor.
Ne, ženama ne treba ljubav kao uslov i jedini i vrhunski smisao postojanja. Ali da,
jeste nam nužna ideja da tamo negde postoji i čeka na nas muškarac po našoj meri.
Dovoljno pametan i duševan, onaj koji će nas gledati pogledom ljubavi, koji će
razumeti naše porive i poneku malu bubicu, koji će nas zaštiti kad treba ali i biti
ponosan na naše uspehe. Neko uz koga ćemo se lakše boriti za zajedničke i lične
ciljeve, ko će nam biti potpora u teškim trenucima, neko s kim ćemo deliti svoju
radost i uspehe. Neko kome ćemo i mi biti to isto.
Ne, ne treba nam mister idealni jer sanjajući čudesnog NJEGA nesvesni i sebe i
svojih potreba proćiće pored nas muškarci koji su naše pažnje i ljubavi vredni.
Snovi su slatki ali se od njih ipak ne živi. Otvorite oči, stanite čvrsto na zemlju
i onda dobro i realno osmotrite muškarce oko sebe. Mošda je neki od njih baš za vas.
Moguće naizgled sasvim običan ali moguće i onaj koji će umeti da vas voli i prihvati
onakvom kakva zaista jeste. Dajte i sebi i ljubavi šansu. Bajke su ipak bajke a
život nema reprizu.
 

Nada S. za www.svezazene.com