Kolumna Nade S.-Slike iz belog albuma

Školski kontejner

Čujem u vestima da su rađena istraživanja o statusu dece kod nas i statistike
pokazaše ne baš pohvalne činjenice o broju dece koja žive u bedi i siromaštvu ili su
na različite načine ugožena ili zlostavljana. Takoše objaviše da zabrinjavajuće
veliki broj dece ima iskustva s nekom vrstom nasilja ili matretiranja u školi i to
mahom od svojih vršnjaka. I sami smo svedoci naslova u novinama i izveštaja o
konkretnim drastičnim slučajevima, koji su, na žalost, sve češći i češći. Logično,
uvek potom uslede tumačenja zašto su nam deca postala tako agresivna, odakle u njima
toliko negativne energije koju nekanalisano prazne, prečesto bez ikakvog razloga i
povoda, skoro obesno i pakosno. Odgovora na ta pitanja je mnogo ali manje-više sva
ona u svojoj osnovi imaju vreme u kojem živimo i sad vec davno narušen sistem
vrednosti.
Gledam te zabrinjavajuće podatke i to me podseti na priču koju sam pre par meseci
slučajno čula i koja je na mene ostavila itekakav utisak.
Naime, poznata je stvar da školarci nisu baš fanovi nekih nastavnih disciplina u
koje, u prvom redu, spadaju matematika i srodne joj nauke ali i generalno svi iole
strožiji nastavnici i profesori osim pogrdnih nadimaka koji im neminovno sledju
postaju potencijalni kandidati za masovno bežanje s njihovih casova. Ponekad je to
smišljena akcija celog razreda koja bi trebala da pošalje poruku tipa -
oladi sa kriterijumom. U realnosti je teško naći sredinu izmedu
principijelnosti i potrebe da se neki standardi u znanju ipak ispoštuju ali i
preterivanja i nepedagoskog pristupa. U to vržino kolo koliko je znanja dovoljno i
koji pristup je najprihvatljiviji, nije uputno ulaziti jer se priča skoro uvek svede
na to da bi deca što manje da uče a profesori da ona što više i bolje znaju. Dakle,
tu se teško kome može stvarno ugoditi. I tako dešavaju se ta masovna bežanja s
časova ali se takođe često desi da neko od učenika, iz različitih razloga, ne zeli
da se pridruži većini. Ostatak to, bez obzira na argumente, tumači krajnje negativno
i obično sledi neka vrsta kazne za crnu ovcu. U najboljem slučaju to je vrsta
šikaniranja i izolacije ili raznorazne verbalne provokacije i poruge, sa često vrlo
nebiranim rečima koje ovde ne bih pominjala. Ali takav gest, na nesreću, često biva
protumačen kao otvoren poziv na fizički obračun. Jednostavno, opravdanje i razlog za
nepridruživanje većini ne postoji i ne sme da postoji. Diktat većine mora biti
ispostovan. Bez pogovora.
Tako čuh kako je jedan nesrećni klinac, sveži srednjoškolac, zbog pojavljivanja na
času koji je ultimativno morao biti bojkotovan, a u strahu od reakcije roditelja ako
s istog pobegne, završio u kontejneru koji je potom žicom zavezan. U njemu je ostao
dovoljno dugo, zapravo, dok se par njegovih drugova iz razreda kojima je ta
neverovatna ideja pala na pamet zabavljala pored, verovatno se veseleći svojoj
"briljantnoj" ideji i moći koju su tom akcijom iskazali.
Nesrećnik je morao da ćuti pod pretnjom ozbiljnih batina sve dok oni nisu otišli a
onda je počeo da zapomaže dok ga obližnji taksisti nisu čuli i izbavili. Ostatak
priče i intervencija roditelja malo šta je u toj tužnoj i ružnoj priči mogla da
promeni.
Dečaku predstoji da se bori s groznom traumom koju je preživeo ali ne samo s njom,
već i s prezirom ostatka razreda i belegom koji će do kraja školovanja nositi,
verovatno svakom mogućom prilikom čašćavan pogrdnim imenima koja će ga podsećati na
taj nemili dogadaj. Na događaj koji mu lako može zagorčati ostatak
života jer se iskustva i utisci o sebi, životu i ljudima stečeni u tim kriznim
pubertetskim godinama urezuju duboko i ostavljaju nekada i nesagledive i
nepopravljive posledice.
Istina je da su nepisani zakoni škole i odrastanja surovi i ne dozvoljavaju
razlišitost. Ne dozvoljavaju strčanje van neformalno propisanog kodeksa ponašanja i
izgleda. Mozete biti mangup ili kul riba, to je, šta više, poželjno i garantuje vam
vrstu popularnosti i postajete vredni divljenja ali se zato bilo kakva fizička
različitost surovo kažnjava bilo rečima ismejavanja, bilo bukvalno. Sklonost ka
učenju i zainteresovanost za znanje takođe, posebno ako to ne umete da sakrijete.
Strah od roditelja i kazne koja bi usledila zbog odbijanja da se učestvuje u nekim
destruktivnim ili zabranjenim aktivnostima se takođe kažnjava etiketama kukavice i
onim drugim koje nije kulturno da ispisujem a koje kad jednom dobijete nikada ne
skinete.
Škola nije uvek najlepse doba, ili istinitije, nije za sve. Poneki svoju
različitost, nebitno kako ispoljenu, skupo plate ali ipak uspeju da prevaziđu ta
iskušenja i sutra se jači i očeličeniji bore sa izazovima života. Neki pak nikada ne
pobegnu od eha svog detinjsta i do kraja života biju bitku da dokažu da vrede, ili
se, na žalost, bez velike borbe prerano pomire i prihvate ulogu luzera koja im je
kao po kazni dodeljena.
Život jeste težak i za retko koga bajka, ali poneka iskušenja i izazovi zaista nisu
nužni.

Nada.S za www.svezazene.com