Poremećaji u ishrani

Bulimija

Bulimija ili Bulimia Nerviosa je poremećaj u ishrani. Za ovaj poremećaj su karakteristične dve faze poremećenog ponašanja koje seponavljaju jedna za drugom. Prva faza je nekontrolisano prejedanje (najčešće u tajnosti) a druga faza je svesno izazivanje povraćanja (rukom ili nekom pogodnim predmetom) radi izbacivanja hrane koja je unešena. Uz ove dve faze ide i nekontrolisano korišćenje laksativa i deuretika kao i vežbanje do iznemoglosti. Kao i anoreksija, bulimija je i psihološki poremećaj.

Beskonačno ponavljanje prejedanja i povraćanja vrlo brzo postaje opsesija slična zavisnosti od droge ili drugih supstanci. Ovaj poremećaj se javlja najčešće posle više bezuspešnih pokušaja skidanja težine različitim dijetama.

 U većini slučajeva oboleli su žene i slično anoreksiji to su osobe pubertetskog uzrasta i mlade osobe do 25. godine. Osim mnogih sličnosti sa anoreksijom, bulimija se po jednoj stvari bitno razlikuje a to je da je nekoliko puta veći broj obolelih od bulimije dok je anoreksija mnogo ređa bolest. Polovina obolelih od bulimije imaju istoriju problema u vezi sa upotrebom droge ili alkohola, što pokazuje da je rizična populacija ona koja ima probleme sa kontrolom ponašanja i impulsa.

Kod osoba obolelih od ove bolesti može se primetiti značajan gubitak težine ali to je mnogo manje očigledno od onih koji boluju od anoreksije. Dugoročne medicinske progonoze za ovu bolest su malo bolje od anoreksije, lakše se i brže leči i veći je procenat oporavljenih, a smrtni slučajevi nisu poznati. Mada se mnogi bulimičari posle perioda oporavka ne odriču dijeta i povremeno se vraćaju problematičnom ponašanju.

Oboleli svoj poremećaj drže u strogoj tajnosti, prejedanje nije rezultat napada gladi, već se javlja kao odgovor na neko psihičko stanje kao što je depresija ili stres. Prejedanje u određenom trenutku donosi obolelom mir i osećaj sreće (euforija), ali ovaj osećaj vrlo brzo zameni osećaj straha da je osoba u tom trenutku izgubila kontrolu i podlegla slabostima, pa je povraćanje jedinin način povratka kontrole. Ne vraćaju taj osećaj svi na isti način neki posle prejedanja posežu za laksativima ili diureticima, neki koriste klistir, neki poste danima a drugi pak vežbaju do iznemoglosti.

Tačan uzrok pojave ove bolesti nije poznat, najčešće stručnjaci ističu nekoliko faktora koji imaju uticaja: socijalni faktori, problematična porodica, slaba ličnost i neurohormonalni poremećaji.

Oboleli pate od sličnih tegoba kao anoreksičari jer telo ne dobija dovoljno hrane da bi normalno funkcionisalo. Dijagnozu je teško postaviti jer oboleli kriju svoju bolest i poriču svoje poremećeno ponašanje, ali kad se jednom utvrdi i oboleli prepozna bolest i prihvati lečenje oporavak je siguran. Leči se antidepresivima, psihološkim seansama a posebno pomažu grupne terapije, ističu stručnjaci. Najbolje je da se obolela osoba leči u kućnim uslovima uz kontrolu i podršku članova porodice, ako pak to nije iz nekih razloga moguće preporučuje se hospitalizacija.