Kolumna Nade S.-Slike iz belog albuma

Stidite li se da kupite prezervativ?

Svesrdno uvežbavajući jednu od omiljenijih mi disciplina - kako "ubiti" vreme -
krenem (logično, ih, teško žabu u vodu naterati) u net pretragu za nečim što bi mi
okupiralo pažnju. A ako još i zabavno bude, ma uživanciji kraja nema. Pregledam tako
jedan od foruma i naletim na naslov koji obećava - Stidite li se da kupite
prezervativ. Odma' se nasmešim i pomislim - e, ovo bi trebalo da bude zanimljivo.
Deder da vidim šta se priča.

Kako to već biva, muški kategorični - ma šta ima da se stidim (stid me malo da pred
prodavačicom probam, hehe) - to bi bio lajt motiv. Ali već kod pripadnica ženskog
roda stvari ne stoje tako. Većina ipak izgleda ima frku, a za neke je to i nemoguća
misija. Naravno, ko u svakoj forumskoj, a i inače, raspravi pljušte saveti, ideje,
zezanja, provokacije i sl.

Mada, realno, sad je to lako, ne mora se u nabavku ko pre, pa ili pravac apoteka ili
kiosk. A tu sledi bliski susret s ženom u belom ili prodavcem iza malog prozorčića a
znate nije mala stvar izgovoriti to - dajte mi kutiju prezervativa, još ako iza vas
nekoga ima, ma strahota. Stvarno nije mala stvar.

Sad je mogućnost izbora mnogo veća, svaki iole snabdeveniji market ima raf gde tu
negde blizu žvaka mozete naći i drugu vrstu guma, a ponegde je i asortiman stvarno
dobar, što po markama, što u okviru iste. I onda, skoro pa kao slučajno, ubacite
kutijicu u korpu i utopi se ona očas posla međ' bakalukom. Ma milina. Da, umalo da
zaboravim, tu su kao opcija i velike drogerije, realno sve je postalo mnogo, mnogo
lakše.

Ali avaj. U teoriji i fino i lepo i lako ali praksa sreću kvari. Kuka tako jedna
curica - jeste, imam market u okviru zgrade ali ne do bog da kupim ja to pa naiđe
komšinica i vidi me šta kupujem u zemlju bih propala od stida.

Čitam post za postom i u neko doba setim se jedne od svojih poslednjih avantura
kupovine prezervativa, i naravno počinjem odmah da se smejem.

Elem dešavanje. Zove moj dragi i kaze - Stižem uskoro, aj' idi kupi kurtone da ne
gubim vreme na to, al' kupi one dureksove sa ukusom voća. Ok, odgovaram, i pitam ga -
E lebati, oces još i muzičku želju. Ma zna čovek šta hoće. (E da je znao, hehe.)

Na noge lagane, skoknem do najbliže trafike i ne gledajući ko radi, (a i kako bih
kad ih zatrpaju koječime pa od redova i redova cigareta i svakakvih grickalica i ne
vidite ni da li je unutra muško ili žensko) kazem šta mi treba. Na to meni žena u
poodmaklim godinama, po glasu to razaznajem, odgovara - Nemam ti ja pojma koji je
to, nego dete uzmi ti ovaj što sam uzela pa nosi. Sve ti je to isto, nemam ti ja
živaca da to čitam a vidiš li ti štaga je njih. Ostanem na njene reči solidno
zbunjena, mislim, nisam baš očekivala taj odgovor. No počinjem da se smešim, vidim
kako stvari stoje i nesvesno se naginjem ka prozorčetu kioska radoznala da vidim sa
kim to komuniciram a uto prostodušna bakica stavlja naočare nešto zagleda, pokušava
da čita, ima tu na stranom jeziku napisano, i dodaje - ništa ti ja ovo ne razumem.
Nego nosi ti ovaj, šta mu fali, i pruža mi kutijicu. Sad se već smejem i ne
pokušavajući da to sakrijem vadim pare iz novčanika. Kontam, nema ništa od biranja.
I pomislim u sebi, Natali dušo, uzimaj ti kutiju i begaj dok bakici ne padne na
pamet da je otvori i krene da miriše, e to stvarno ne bi bio zanimljiv prizor.

Koji minut kasnije stiže dragi vidi kutijicu na stolu i kaze mi, sav teatralno
razočaran - Pa nisam hteo ove! E tu se zacenim od smeha i jedva progovorim - Budi
srećan što sam i te kupila.

**

Stiže na ove prostore i dvadeset prvi vek, napredak svakoliki tehnicki i kulturni,
slobode i demokratija u življenju (eh sad, da je uvek sve napredak, al to bi bila
druga tema) stigoše i boleštine kojekakve seksualno prenosive mnogo pre al ostade
ponešto balkanskog šarma ili ukletosti pa eto još uvek nije lako razbiti neke
predrasude i strahove. No polako, do sledećeg veka možda i kupovina prezervativa
postane obična stvar.